Svetliš upravo sada — samo tvoje oči to ne mogu da vide

Upravo sada, tvoje telo proizvodi svetlost.

Ne metaforički. I ne samo u obliku infracrvenog zračenja koje povezujemo sa telesnom temperaturom. Iz tvoje kože zaista neprestano izlaze fotoni vidljive svetlosti.

Problem je samo u tome što je taj sjaj preslab da bi ga naše oči primetile.

Naučnici ovaj fenomen nazivaju ultraslaba emisija fotona, ili UPE (ultraweak photon emission). Zabeležena je kod mnogih živih organizama, uključujući biljke, životinje i ljude. Pomoću izuzetno osetljivih kamera moguće je čak snimiti slabu svetlost koju emituje ljudsko telo.

Odakle dolazi ta svetlost?

Izgleda da je ovaj sjaj nusprodukt sasvim običnog metabolizma.

U našim ćelijama kiseonik se stalno koristi za dobijanje energije iz hranljivih materija. Tokom tih hemijskih reakcija mogu nastati veoma reaktivni molekuli poznati kao reaktivne vrste kiseonika.

Kada oni reaguju sa proteinima i mastima, neki molekuli nakratko prelaze u pobuđeno energetsko stanje.

Kada se vrate u stabilnije stanje, deo te energije mogu osloboditi u obliku fotona.

Drugim rečima, hemijske reakcije koje nas održavaju u životu povremeno „propuštaju“ deo energije kao svetlost.

To se razlikuje od infracrvenog zračenja povezanog sa telesnom temperaturom. Ultraslaba emisija fotona može obuhvatati i talasne dužine koje ljudsko oko tehnički može da vidi — samo je broj fotona suviše mali da bismo ih primetili.

Naš sjaj se menja tokom dana

U jednom posebno zanimljivom eksperimentu istraživači su snimali ispitanike izuzetno osetljivom CCD kamerom u potpunom mraku.

Otkrili su da emisija fotona nije konstantna.

Pratila je dnevni ritam.

Bila je najslabija ujutru, zatim se povećavala tokom dana i dostizala maksimum tokom popodneva. Zanimljivo je i da je lice emitovalo više fotona nego neki drugi delovi tela koji su mereni.

Ovaj obrazac približno je pratio promene u metaboličkoj aktivnosti, što sugeriše da naš nevidljivi sjaj možda odražava ono što se dešava unutar ćelija.

Da li bi to moglo da se koristi za praćenje zdravlja?

Možda — ali ovde već ulazimo u znatno eksperimentalniju oblast.

Pošto oksidativni procesi utiču na emisiju fotona, istraživači proučavaju da li bi UPE jednog dana mogao da pruži potpuno neinvazivan način praćenja metaboličkih ili fizioloških promena.

Zamislite da se određeni aspekti oksidativnog stresa mogu proceniti jednostavnim brojanjem sićušnog broja fotona koji napuštaju kožu.

Ideja je zanimljiva, ali tehnologija je još veoma daleko od toga da zameni klasične medicinske testove. Ljudska emisija fotona izuzetno je slaba i na nju mogu uticati brojni unutrašnji i spoljašnji faktori.

Još uvek postoji mnogo otvorenih pitanja o tome šta nam taj signal zapravo govori.

Dakle, da — ljudi zaista svetle

Samo ne dovoljno jako da bismo to videli.

Svake sekunde u našem telu odvijaju se bezbrojne hemijske reakcije. Sićušan deo njihove energije izlazi u obliku fotona i stvara stalno promenljiv optički trag ćelijskog metabolizma.

Čudno nije to što živi organizmi emituju svetlost.

Čudno je to što svetlimo celog života, a da to nikada nismo primetili.