Naučnici su zamolili 1.000 ljudi da zakopaju donji veš

Tokom 2021. godine oko 1.000 ljudi širom Švajcarske dobilo je neobičan naučni zadatak.

Trebalo je da zakopaju pamučni donji veš u zemlju.

Ne kao šalu i ne zbog neke čudne lokalne tradicije. Veš je bio deo velikog projekta građanske nauke koji je pokušavao da odgovori na iznenađujuće važno pitanje: 

koliko je živo zemljište ispod naših nogu?

Zemljište je mnogo življe nego što izgleda

Jedna šaka zdravog zemljišta može sadržati ogromne zajednice bakterija, gljiva i drugih mikroorganizama, zajedno sa sitnim životinjama i korenjem biljaka. Svi oni zajedno razgrađuju mrtvu organsku materiju, recikliraju hranljive materije i pomažu da zemljište zadrži dobru strukturu.

Problem je što je veoma teško meriti svu tu biološku aktivnost na nivou čitave zemlje. Naučnici mogu uzimati uzorke i analizirati mikroorganizme u laboratoriji, ali kada to treba uraditi na stotinama lokacija, posao brzo postaje skup i komplikovan.

Zato su istraživači sa Univerziteta u Cirihu i instituta Agroscope upotrebili nešto mnogo jednostavnije.

Pamučni donji veš.

Zašto baš donji veš?

Veći deo tkanine korišćene u eksperimentu bio je od pamuka, a pamuk se uglavnom sastoji od celuloze — organskog materijala koji mnogi organizmi iz zemljišta mogu da razgrađuju.

Istraživači su učesnicima dali po dva para organskog pamučnog veša. Dobrovoljci su ih zakopali u zemlju, a kasnije ponovo iskopali kako bi se videlo koliko je tkanine ostalo.

Ideja je bila jednostavna: 

što je pamuk brže nestajao, to su organizmi u zemljištu bili aktivniji u njegovoj razgradnji.

Sintetični lastiš je uglavnom preživljavao, pa je rezultat ponekad izgledao prilično dramatično: od veša bi ostao gotovo samo elastični pojas.

Više od 2.000 pari završilo je pod zemljom

Projekat, prikladno nazvan “Proof by Underpants”, proširio se na oko 1.000 lokacija širom Švajcarske.

Učesnici su zakopali više od 2.000 pari donjeg veša i oko 12.000 kesica čaja. Kesice su služile kao dodatna, već poznata metoda za merenje razgradnje, što je istraživačima omogućilo da uporede dva pristupa.

Posle otprilike jednog i dva meseca, učesnici su fotografisali i iskopali veš. Prikupljeni su i uzorci zemljišta, kao i podaci o samoj lokaciji, za dalju laboratorijsku analizu.

Tako je nastala velika slika o tome koliko se brzo organski materijal razgrađuje u različitim tipovima zemljišta.

Bašte su pobedile. Travnjaci nisu.

Najvažniji faktor koji je uticao na razgradnju pokazao se kao način korišćenja zemljišta.

Privatne bašte imale su najveću biološku aktivnost. U njima je bilo i više organskog ugljenika i hranljivih materija, što pruža bogat izvor hrane organizmima koji žive u zemljištu.

Travnjaci su imali najniže stope razgradnje, dok su oranice i travnate površine uglavnom bile negde između.

To znači da dva komada zemljišta koja spolja izgledaju sasvim normalno mogu ispod površine imati potpuno različit nivo biološke aktivnosti.

Indeks donjeg veša za zemljište

Istraživači su napravili i indeks razgradnje donjeg veša, zasnovan na tome koliko je tkanine nestalo.

Naravno, to nije potpuni “sistematski pregled” zdravlja zemljišta. Na stanje zemljišta utiču i hemijski sastav, struktura, dostupnost vode, biodiverzitet i način upravljanja površinom.

Ali donji veš ipak daje nešto korisno: jeftin i veoma intuitivan prvi pogled na biološku aktivnost.

Ne treba vam mikroskop da biste shvatili da zemljište koje za dva meseca “pojede” gotovo ceo par pamučnog veša radi nešto vrlo intenzivno.

Eksperiment je testirao i samu građansku nauku

Postojao je još jedan razlog da se uključi toliko ljudi.

Istraživanja zemljišta često imaju problem da prikupe dovoljno podataka sa velikog geografskog prostora. Učešće građana omogućilo je da se uzorkuju stotine lokacija koje mali istraživački tim nikada ne bi mogao sam da prati.

Nakon filtriranja podataka, istraživači su analizirali 780 lokacija širom Švajcarske.

A u neobičnom priznanju koliko su volonteri bili važni za projekat, oko 240 građanskih naučnika navedeno je kao koautori objavljenog rada.

Ponekad jednostavan eksperiment radi posao

Savremena biologija se sve više oslanja na sekvenciranje DNK, satelite, automatizovane senzore i moćne računare.

Ali ponekad i veoma jednostavan eksperiment može da otkrije nešto važno.

Zdravo zemljište nije samo prljavština. To je ekosistem pun organizama koji neprestano troše, razgrađuju, recikliraju i ponovo grade materijal oko sebe.

A izgleda da je jedan od načina da vidimo taj ekosistem na delu — da mu damo par donjeg veša i vratimo se posle dva meseca.