Hubble vidi duboko. Roman će videti široko.

Više od tri decenije svemirski teleskop Hubble pruža nam neke od najdetaljnijih prikaza svemira koje smo ikada videli. 

Ali Hubble ima jedno ograničenje. Njegovo vidno polje je relativno usko. NASA-in novi veliki svemirski teleskop napravljen je upravo da reši taj problem.

Svemirski teleskop Nancy Grace Roman imaće ogledalo približno iste veličine kao Hubble — prečnika 2,4 metra — i slično oštru sliku u infracrvenom delu spektra.

Ali će u jednom posmatranju moći da obuhvati deo neba najmanje 100 puta veći.

Umesto pogleda kroz kosmičku ključanicu, Roman će otvoriti prozor.

Isto ogledalo, ali mnogo veća slika.

Glavni instrument teleskopa Roman zove se Wide Field Instrument, ili WFI. Njegova kamera ima oko 300 miliona piksela i napravljena je tako da snima ogromne delove neba, a da pritom zadrži veoma fine detalje.

Jedan Romanov snimak pokriće površinu neba približno 1,5 puta veću od prividne veličine punog Meseca. To možda ne zvuči naročito veliko dok se ne setimo koliko je Hubble-ovo vidno polje zapravo malo. Da bi pokrio istu oblast, Hubble-u bi bilo potrebno oko 100 odvojenih snimaka.

Roman će to moći da uradi odjednom.

Zbog toga će biti posebno koristan za proučavanje pojava koje ne možemo razumeti posmatranjem samo jednog malog dela svemira.

Mapiranje milijardi galaksija

Jedan od glavnih zadataka Romana biće proučavanje misterije koja utiče na čitav svemir: tamne (dark) energije. 

Posmatranja pokazuju da se širenje svemira ubrzava. Znamo da nešto pokreće to ubrzavanje, ali još uvek ne znamo tačno šta. Roman će posmatrati ogromne populacije galaksija i eksplodirajućih zvezda, što će astronomima omogućiti da mere kako su se struktura i širenje svemira menjali tokom milijardi godina.

Umesto da izuzetno detaljno proučava samo nekoliko galaksija, Roman će moći da analizira ogromne statističke uzorke. Tokom svoje misije mogao bi da zabeleži svetlost iz oko milijardu galaksija.

Cilj nije samo da vidi dalje. Cilj je da odjednom vidi dovoljno veliki deo svemira da možemo razumeti njegove obrasce na najvećim skalama.

Biće i lovac na planete

Roman će takođe tražiti svetove izvan Sunčevog sistema.

Jedna od tehnika koju će koristiti zove se gravitaciono mikrosočivo. Kada jedna zvezda prođe gotovo savršeno ispred druge, mnogo udaljenije zvezde, njena gravitacija savija i pojačava svetlost pozadinske zvezde. Ako zvezda u prvom planu ima planete, one mogu izazvati dodatne, veoma male promene u tom signalu.

Roman će pratiti milione zvezda u pravcu centra Mlečnog puta i tražiti upravo takve događaje.

NASA očekuje da bi njegovo istraživanje mikrosočivom moglo da otkrije više od 1.000 egzoplaneta, uključujući planete koje kruže daleko od svojih zvezda, pa čak možda i svetove koji slobodno lutaju galaksijom bez matične zvezde.

Roman će pokušati i da „sakrije“ zvezde

Teleskop nosi još jedan instrument sa sasvim drugačijom namenom. Njegov Coronagraph Instrument je tehnološki demonstrator napravljen da blokira zaslepljujući sjaj zvezde kako bi mnogo slabiji objekti u njenoj blizini postali vidljivi. Na primer, planete.

Zamisli da pokušavaš da fotografišeš svica koji leti pored svetionika i to s udaljenosti od nekoliko stotina kilometara. Otprilike takav problem astronomi imaju kada pokušavaju direktno da snime egzoplanetu pored njene zvezde.

Romanov koronograf testiraće tehnologije koje bi jednog dana mogle pomoći budućim teleskopima da direktno fotografišu manje planete sličnije Zemlji.

Ide u isti kosmički komšiluk kao Webb

Nakon lansiranja, Roman će putovati oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje ka Lagranževoj tački Sunce–Zemlja poznatoj kao L2. Svemirski teleskop James Webb radi u istom širem području. Odatle će Roman godinama iznova skenirati velike delove svemira.

Webb će ostati specijalista za izuzetno detaljno proučavanje pojedinačnih objekata. Hubble će nastaviti da pruža svoj jedinstveni pogled u ultraljubičastom, vidljivom i infracrvenom delu spektra. Roman će raditi nešto drugačije. 

Roman će tražiti obrasce, populacije i neobične objekte rasute po ogromnim delovima neba.

A zatim će drugi teleskopi moći da ih pogledaju izbliza.

Drugačiji način istraživanja svemira

Istorija astronomije puna je teleskopa napravljenih da vide bleđe objekte ili razaznaju sve sitnije detalje. Roman dodaje još jednu mogućnost: da vidi više odjednom.

To je važno zato što neka od najvećih pitanja u astronomiji nisu pitanja o jednoj zvezdi ili jednoj galaksiji. Ona se tiču toga kako se milijarde njih ponašaju zajedno.

Hubble nam je pokazao koliko je svemir lep kada zumiramo. Roman bi mogao da nam pokaže šta smo sve propuštali zato što nismo dovoljno odzumirali.